Reka Mlava izvire ispod planine Beljanice . U svom gornjem toku Mlave proteže se podrucje pastrmke (Od vrela Mlave u Žagubici pa sve do Petrovca ), a ostatak do ušca u Dunav pripada mreni. Pre dvadeset i neku godinu, Mlava je bila pravi ribolovacki raj - znaju to stari ribolovci. Tiho, a tek ponekad užurbano, tekla je ka Dunavu, praveci usput bezbroj meandara kroz ravnicu. Oko nje su se smenjivala žitna polja, livade i proplanci, cineci nekadašnju Mlavu rekom nestvarne, bajkovite lepote. Posle jakih kiša, a najcešce s proleca, kada bi snegovi pocinjali da se tope, Mlava se izlivala i plavila okolinu. Onda bi se opet smirivala, i tako decenijama, ne menjajuci svoju cud previše. A onda neko pronalazi rešenje za problem Mlave i njenog prolecnog vodostaja. Dolaze teške mašine koje prokopavaju novo korito, sece se drvece, i posle nekoliko meseci se sa obe strane ispravljene reke dižu nasipi. Oni ce štititi zemlju od poplava. Sa starom Mlavom nestaju klenovi, mrene, štuke, crvenperke... Ostaše da ih pecamo drugde, makar u snovima. Bili smo klinci, a nasilje nad prirodom nam je izgledalo kao najveci užas. Medutim, posle više od dve decenije, priroda je ucinila svoje i naše decacke molitve bivaju uslišene. Mlava se polako opet ogrnula zelenim poljima kao plaštom, napravila neke nove meandre, a oko nje su izrasle nove vrbe i hrastovi. Reka je pri prosecnom vodostaju široka izmedu 10 i 20 metara, a tek ponegde je šira ili uža. Prosecna dubina je oko jedan metar, ali ima retkih virova sa dubinom od dva, pa cak i 2,5 metra. Na plicim mestima voda je u ovo doba godine kristalno bistra, dok je u virovima smaragdno zelena. Veliki deo toka je sa obe strane obrastao drvecem i mestimicno je zbog toga Mlava potpuno nepristupacna. Dno reke je uglavnom peskovito, sa pojedinim delovima na kojima preovladuje šljunak. Danas u Mlavi možemo loviti klena, mrenu, skobalja, bandara, redu štuku, a zimi manica. Poneke godine se pojavi babuška, pa cak i smudarak, ali retko. Najinteresantnija vrsta je svakako klen. Peca se na plovak, dubinkom i varalicom, i sve tri metode imaju svoju lepotu, izazov, prednosti - ali i mane. Lovci na klenove znaju na šta ga treba pecati. Može se reci da svaki mesec, što se tice prirodnih mamaca, ima nešto što je tada nezamenljivo. Od maja do jula to su višnja, trešnja i "belošljiva", avgust je rezervisan za kopnene insekte itd. Ali, postoje dva "specijaliteta", koja su aktuelna od aprila, pa sve do kraja novembra. To su sitan keder (ili njegov rep) i varalica. Varalicarenje klena je za mnoge najatraktivnija ribolovacka disiciplina na Mlavi, a da su obale malo pristupacnije, bilo bi to mušicarenje...